JAGODE

    Ukus prvih jagoda u godini bez sumnje je uzbudljiviji nego prizor prvog crvendaca u basti.Prvi rod moci cete da uberete 12 meseci posle sadnje.
    Najranije sorte pocinju da radjaju pocetkom proleca , neke cak i ranije ako se gaje u zatvorenom prostoru.Radjaju i tokom leta a kasne sorte nastavljaju da radjaju i do jeseni.Izborom pravih sorti ,ozete imati berbu na otvorenom prostoru od pocetka leta pa do prvih jesenjih mrazeva.Zdrava rodna jagoda zivi do 3 godine.Plodovi jagode nisu pogodni za zamrzavanje , osim za vocni pire , i ne mogu da se skladiste. Jedite ih odmah po branju ili ih drzite dan dva u frizideru.
    Jagodama je potrebna zimska hladnoca da bi im zapocelo cvetanje i letnje sunce da bi plodovi narasli i sazreli.Za to je najbolji otvoren , potpuno suncani polozaj parcele.Jagode nemaju velike prohteve u pogledu zemljista.Uspevaju cak i na kiselom zemljistu cija je pH vrednost 5,5.Najvise im odgovara dobro ocedita , blago kisela peskovita ilovaca sa znacajnim sadrzajem organskih materija.Visoka plodnost nije pozeljna jer ce podstaci rast velikih mesnatih listova na ustrb ploda.Ako vase zemljiste nije ilovaca i dalje mozete gajiti dobre jagode popravljajuci strukturu zemljista i oceditost.Jagode mogu da se gaje i u saksijama.
      Sorte jagoda :
  - rane : Rani sjaj , Rana crvena , Hanioj , Nortister , Osvit , Surkrop
  - srednje : Olstar , Cuvar , Dragulj , Midvej , Crvena poglavica , Crveni mundir
  - kasne : Obilje , Robinson , Iskra
  - stalnoradjajuce : Fort larami , Ogalala , Lepotica iz ozara
  - sorte otporne na pepelnicu : Cambli , Dragulj , Crveni poglavica , Sveta klara , Tristar
  - sorte otporne na uvenuce : Olstar , Kasni sjaj , Crveni poglavica , Pocast , Tristar
  - sorte otporne na crvenu trulez korena : Olstar , Kevendis , Rani sjaj , Kasni sjaj , Kvinolt , Crveni poglavica , Pocast , Tristar

  Jagode mogu da se kupe kao goli zivici , zivici skladisteni na hladnom ili kao biljka iz saksije . Jagode se razmnozavaju pustanjem dugackih zivica na cijem se kraju formiraju mlade biljke.
  Gole izdanke najbolje je saditi leti cim se pojave.Biljke u saksijama mogu da se sade u jesen ili pocetkom zime, pa cak i krajem proleca.
   Pre sadnje prekrijte leje kompostom od lisca demljine 2-3cm , i blago ga zagrnite zemljom.Ako je zemljiste siromasno dodajte mu dobro zgoreli stajnjak ( jedna kolica na 8-10 kvadrata ) ili bastenski kompost u dvostruko vecoj kolicini.
   Razmak izmedju biljaka u redu je 30 -45 cm .  Razmak izmedju redova je oko 75 cm .
   Iskopajte rupe dovoljno velike da rasirite golo korenje ili korenje sa zemljom iz saksije.
   Posadite biljke tako da im kruna ostane iznad zemlje ( ne zgrcite sredinu biljke ) i prstima ili pesnicama utabajte zemlju .Zalijte biljke obilno !

   Sadite samo biljke koje su atestirane i nemaju bolesti ili zivice od biljaka za koje pouzdano znate da su zdravi. Kad god mozete birajte sorte koje su otporne na stetocine i bolesti .
   Biljjke mozete prekriti mrezom pre nego sto plodovi sazru i tako ih zastititi od ptica.Redovno proveravajte da li na biljkama ima biljnih vasi i grinja crvenog pauka.Bioloski agensi mogu da se koriste protiv grinja crvenog pauka i ziska vinove loze , koji izaziva iznenadno uvenuce jer im jede koren.
   Virusi i crvena trulez izaziva zakrzljalost biljaka.Ako dodje do zaraze, ukolnite sve biljke i ne sadite ponovo na istom mestu !
   Trebalo bi da planirate da leje sa jagodama premestate svake 3 godine.Idealno bi bilo kada nebi vracali leje na isto mesto 6 godina.Za top vreme u lejama mozete da gajite jednogodisnje cvece , zelenu salatu ili druge kratkotrajne biljne vrste.To znaci da cete morati da pronadjete najmanje dva mesta za jagode ako zelite da ih gajite na duze vreme !