MALINE

    Maline imaju sezonu koja se uspesno nastavlja na jagode.Obicno se gaje u redovima , ali obicno se za njih moze naci mesta i u manjim bastama, za dve ili tri biljke grupisane oko pritke visine 1.5 metara.Kao i sorte koje produzavaju letnju sezonu , mozete da kupite vrste koje sazrevaju u jesen.Njihove stabljike daju plodove iste godine kada se posade, a beru se od kraja leta do prvih jesenjih mrazeva.Letnje maline rastu na stabljikama posadjenim godinu dana ranije , sto znaci da im je prva berba u drugoj sezoni posle sadnje.Vrste koje sazrevaju u jesen daju malo rada prve godine.Plodovi maline mogu da se zamrzavaju.
    Maline rastu u prohladnim krajevima sa kratkim letima , ali mogu i u toplim predelima.Odgovara im plodno , dobro ocedito zemljiste sa pH vrednoscu ispod 6.5.Ne prija im bazno zemljiste i zato nebi trebalo da ga poboljsavate krecom jer ce patiti od hronicnog nedostatka gvozdja koji tesko moze da se ispravi.Potrebno im je sunce najmanje pola dana , a podnose i vetrovita podrucja pod uslovom da su vezane za pritke.
    Maline su osetljive na trulez korena , zato im je prevashodno potrebno dobro ocedito zemljiste.Isto tako leti je potrebno malinu dobro zalivati jer njen koren stoji plitko i brzo ostaje bez vode .

    SORTE MALINE

- crvene koje sazrevaju leti : Algonkvin , Bojn , Frestival , Gatino , Hilton , Latam , Sloboda , Njuburg , Vilamet
- crvene koje sazrevaju u jesen : Prijateljstvo , Jesenje blazenstvo , Nasledje , Crveno krilo , Vrhunac
- crne maline : Alen , Crni jastreb , Bristol , Kamberlend , Haut , Loden , Manger
- ljubicaste maline : Brendivajn , Klajd , Kraljevska
- zute maline : Jesenje zlato , Zlatni vrhunac

    Maline se obicno prodaju kao biljke sa golim korenom za sadjenje zimi.Veoma je vazno da kupite biljke koje su atestirane i od proverenog proizvodjaca i da su bez virusa.Inace su maline veoma osetljive na viruse.Kvalitetne biljke radjaju i do 14 godina , a ako imate bazno zemljiste onda mozete ocekivati radjanje oko 8 godina.
    Maline , kupine i jagode dobijaju neke neprijatne bolesti koji zive u zemlji ,  zato ih ne treba smenjivati na istom zemljistu.Pre sadjenja malina na novom zemljistu necete trebati odraditi mnogo vise do dodavanja bastenskog komposta ili dobro pregorelog stajnjaka.Ocistite zemljiste od visegodisnjih korova pre sdanje i podignite naslon od direka i zice.Biljke se sade na razmaku od 35 - 45 cm , a za bujnije sorte 50 cm.
    U prolece najpre ce se na stabljici pojaviti pupoljci, pre nego sto ona pocne da raste iz zemlje.Cim se to dogodi odsecite stabljiku do zemlje.Proredjujte nove stabljike tako da ih bude 10 - 12 na 1m.
    Neposredno posle berbe posecite sve letnje stabljike do zemlje.Nastojite da ne ostavljate neuredno posecene stabljike jer su one ulazna vrata za bolesti i stetocine.Sada proredite nove stabljike da ih ostane 8 - 10 na 1m i vezite ih cvrsto za zice.Vrste koje sazrevaju u jesen vezite labavo.U jesen prebacujte omcu preko vrha biljke i vezujte je za gornju zicu kako bi ostala stabilna na vetrovitom vremenu.Krajem zime odvezite vrhove i orezite stabljike do pupoljka koji su neposredno iznad zice.Uklonite stari prekrivac zemlje i kompostirajte ga , a sve jesenje sadnice posecite do zemlje i prekrite ih bastenskim kompostom da brze istrule.

TRESNJE

    Tresnje se jedu pravo sa drveta, a plodovi imaju belo ili crveno meso.I boja kore im varira od bele koja je u stvari prskano grimizna, do sasvim tamne.
    Tresnje cvetaju pre sljiva , cvetovi su neotporni na mraz , zato je preporuka da ih sadite na najtoplijem delu baste.Tresnje ponekad mogu da se gaje kao lepeza uza zid koji je osuncan najveci deo dana.Za to su potrebne zice , postavljene na razmaku od po 30 cm. U predelima gde nema kasnih prolecnih mrazeva , tresnje mogu da se gaje u neformalnom obliku sa otvorenom sredinom krosnje.
    Pri odabiru sorti obavezno izaberite one koje oprasuju jedna drugu ili su samooprasujuce.

SORTE TRESANJA

   - rane : Crni Tatarin , Sem
   - srednje tresnje : Bing , Car Franja , Lapins , Napoleon , Ranijer , Smit , Stela , Van
   - kasne tresnje : Crna republikanka , Hedelfinger , Lambert , Vindzor
  
    Tresnjama nije potrebno proredjivanje.Jedite ih odmah ili cuvajte u frizideru , ne mogu dugo da stoje ali mogu da se zamrzavaju.

JAGODE

    Ukus prvih jagoda u godini bez sumnje je uzbudljiviji nego prizor prvog crvendaca u basti.Prvi rod moci cete da uberete 12 meseci posle sadnje.
    Najranije sorte pocinju da radjaju pocetkom proleca , neke cak i ranije ako se gaje u zatvorenom prostoru.Radjaju i tokom leta a kasne sorte nastavljaju da radjaju i do jeseni.Izborom pravih sorti ,ozete imati berbu na otvorenom prostoru od pocetka leta pa do prvih jesenjih mrazeva.Zdrava rodna jagoda zivi do 3 godine.Plodovi jagode nisu pogodni za zamrzavanje , osim za vocni pire , i ne mogu da se skladiste. Jedite ih odmah po branju ili ih drzite dan dva u frizideru.
    Jagodama je potrebna zimska hladnoca da bi im zapocelo cvetanje i letnje sunce da bi plodovi narasli i sazreli.Za to je najbolji otvoren , potpuno suncani polozaj parcele.Jagode nemaju velike prohteve u pogledu zemljista.Uspevaju cak i na kiselom zemljistu cija je pH vrednost 5,5.Najvise im odgovara dobro ocedita , blago kisela peskovita ilovaca sa znacajnim sadrzajem organskih materija.Visoka plodnost nije pozeljna jer ce podstaci rast velikih mesnatih listova na ustrb ploda.Ako vase zemljiste nije ilovaca i dalje mozete gajiti dobre jagode popravljajuci strukturu zemljista i oceditost.Jagode mogu da se gaje i u saksijama.
      Sorte jagoda :
  - rane : Rani sjaj , Rana crvena , Hanioj , Nortister , Osvit , Surkrop
  - srednje : Olstar , Cuvar , Dragulj , Midvej , Crvena poglavica , Crveni mundir
  - kasne : Obilje , Robinson , Iskra
  - stalnoradjajuce : Fort larami , Ogalala , Lepotica iz ozara
  - sorte otporne na pepelnicu : Cambli , Dragulj , Crveni poglavica , Sveta klara , Tristar
  - sorte otporne na uvenuce : Olstar , Kasni sjaj , Crveni poglavica , Pocast , Tristar
  - sorte otporne na crvenu trulez korena : Olstar , Kevendis , Rani sjaj , Kasni sjaj , Kvinolt , Crveni poglavica , Pocast , Tristar

  Jagode mogu da se kupe kao goli zivici , zivici skladisteni na hladnom ili kao biljka iz saksije . Jagode se razmnozavaju pustanjem dugackih zivica na cijem se kraju formiraju mlade biljke.
  Gole izdanke najbolje je saditi leti cim se pojave.Biljke u saksijama mogu da se sade u jesen ili pocetkom zime, pa cak i krajem proleca.
   Pre sadnje prekrijte leje kompostom od lisca demljine 2-3cm , i blago ga zagrnite zemljom.Ako je zemljiste siromasno dodajte mu dobro zgoreli stajnjak ( jedna kolica na 8-10 kvadrata ) ili bastenski kompost u dvostruko vecoj kolicini.
   Razmak izmedju biljaka u redu je 30 -45 cm .  Razmak izmedju redova je oko 75 cm .
   Iskopajte rupe dovoljno velike da rasirite golo korenje ili korenje sa zemljom iz saksije.
   Posadite biljke tako da im kruna ostane iznad zemlje ( ne zgrcite sredinu biljke ) i prstima ili pesnicama utabajte zemlju .Zalijte biljke obilno !

   Sadite samo biljke koje su atestirane i nemaju bolesti ili zivice od biljaka za koje pouzdano znate da su zdravi. Kad god mozete birajte sorte koje su otporne na stetocine i bolesti .
   Biljjke mozete prekriti mrezom pre nego sto plodovi sazru i tako ih zastititi od ptica.Redovno proveravajte da li na biljkama ima biljnih vasi i grinja crvenog pauka.Bioloski agensi mogu da se koriste protiv grinja crvenog pauka i ziska vinove loze , koji izaziva iznenadno uvenuce jer im jede koren.
   Virusi i crvena trulez izaziva zakrzljalost biljaka.Ako dodje do zaraze, ukolnite sve biljke i ne sadite ponovo na istom mestu !
   Trebalo bi da planirate da leje sa jagodama premestate svake 3 godine.Idealno bi bilo kada nebi vracali leje na isto mesto 6 godina.Za top vreme u lejama mozete da gajite jednogodisnje cvece , zelenu salatu ili druge kratkotrajne biljne vrste.To znaci da cete morati da pronadjete najmanje dva mesta za jagode ako zelite da ih gajite na duze vreme !

ORGANSKO BASTOVANSTVO ZA ZIVOTINJSKI SVET

 

Basta koja vrvi od divljih zivotinja je prijatno , opustajuce mesto koje ce vam ciniti dobro budeci u vama osecanja postojanosti i povezanosti sa sirom zivotnom sredinom.U leptirima i pticama mozete da uzivate isto kao i u cvecu i vocu , ali i manja stvorenja , koja su kljucni deo lanca ishrane , mogu da budu jednako fascinantna.
   Organske baste imaju prednost kod privlaceje divljih zivotinja jer u njima nema primene pesticida .Grabljivice i paraziti koje se hrane stetocinama , istovremeno su hrana za divlje zivotinje.Nema potrebe da se brinete da ce veci broj divljih zivotinja znaciti i veci broj stetocina . Istrazivanja su pokazala da na organskim farmama postoji veca raznovrsnost i brojnost zivotinjskih vrsta nego na klasicnim farmama , a da je svakako broj stetocina manji.
    Stvaranjem odgovarajucih stanista u vasoj basti mozete privuci niz lepih posetilaca kao sto su ptice i leptiri.
   

ZDRAVLJE BILJAKA

    Tek u poslednje vreme generacije bastovana su pocele da se oslanjaju na hemikalije u suzbijanu stetocina i bolesti.Organski bastovani mogu koristiti sirok spektar metoda , kako drevnih tako i savremenih , prilikom odrzavanja zdravlja baste i znatnim smanjivanju problema sa stetocinama i bolestima.
    Prirodna ravnoteza je kljucna za zdravlje biljaka u organskom bastovanstvu.Zivotna sredina obicno sadrzi obilje biljnih i zivotinjskih vrsta, a svi organizmi zive u medjusobnoj ravnotezi.Organsko bastovanstvo nastoji da oponasa tu ravnotezu i eoklosku stabilnost koja iz nje proizilazi.Pazljivom setvom i projektovanjem moze da se stvori basta koja ce privuci zivotinjski svet i podstaci prirodnu raznovrsnost.
    Organski bastovani nastoje da rade u skladu sa prirodom kako bi ogranicili dejstvo stetocina i biljnih bolest , bez vestacke kontrole prirodnih procesa.San svakog organskog batovana nije utopija u kojoj nema stetocina i bolesti , vec realan pristup bastovanstvu koji podrazumeva povremeno pojavljivanje fleka i ostecenja na biljkama , kao sto se i na covekovom telo povremeno pojavljuju slicne nesavrsenosti.Umesto netolerancije koju promovise bastenska industrija potrebna je tolerancija.
    Zastita biljaka na organski nacin podrazumeva :
        - Odrzavanje organskog zemljista
        - Biranje biljaka koje odgovaraju mestu i zemljistu
        - Pocetak sa zdravim semeno i biljkama
        - Gajenje otpornih sorti
        - Gajenje cveca u cilju obezbedjivanja stanista za prirodne neprijatelje stetocina
        - Unos bioloskih agenasa za suzbijanje stetocina
        - Suzbijanje stetocina preprekama , zamkama , i prekrivacima biljaka
        - Nekoriscenje pesticida i njihovih rasprskivaca

STA JE ZEMLJISTE ?

    Zemljiste se cesto uzima zdravo za gotovo.Iako izgleda bezivotno , ono je zaokruzena podzemna zivotna sredina u kojoj vrvi od zivota .Ono izdrzava biljke snabdevajuci ih hranljivim sastojcima i vodom.Kao zivotna sredina , zemljiste je biljkama podjednako vazno kao i zivotna sredina iznad zemljista.
   Upoznavanje karakteristika zemljista u basti pomoci ce vam da ga iskoristite na najbolji nacin i da ga efikasno odrzavate.
   Tokom rada u basti postepeno cete upoznati zemljiste koje obradjujete.Ako pocinjete u novoj basti odmah obratite paznju na zemljiste.Uzmite ga u saku da biste osetili teksturu , iskopajte rupu da vidite profil zemljista ili posaljite uzorak na analizu da biste dobili podatak o pH vrednosti i eventualnom disbalansu hranljivih sastojaka.

   TIPOVI ZEMLJISTA

 Glina .Zemljiste sa dominantnim cesticama gline uglavnom je gusto , lepljivo i tesko za obradu.Zbijene cestice gline ostavljaju malo prostora za vazduh.
 Peskovito zemljiste je uglavnom suvo , sirok prostor izmedju cestica prevelik je da bi drzao vodu.,zato se ona brzo povlaci iz zemljista odnoseci hranljive sastojke.
 Muljevito zemljiste je nesto izmedju gline i peska.
 Tresetno zemljiste nastaje u vlaznim kiselim sredinama koje sprecavaju potpuno razlaganje organskih materija, kojima je bogato.Moze da bude veoma kiselo i neplodno ali i plodno i produktivno.
 Slano zemljiste nastaje u suvoj klimi i uglavnom je alkalno i neplodno.

SUZBIJANJE KOROVA

    Korov moze da bude vredan izvo sastojaka za kompost ili hrana za divlje zivotinje , ali moze i da ugusi biljke , oduzme im hranu i vodu i pokvari izgled staza i baste.Trenutno ne postoje organska sredstva za suzbijanje korova ali postoje mnoge efikasne alternative, kako za raskrcivanje zemljista pod korovom , tako i za suzbijanje njegovog rasta . Potrebno je samo da odaberete neku od njih koja odgovara vasim uslovima .U opcije se ubrajaju okopavanje motikom , prekrivanje slamom i djubrivom , kultivisanje , rucno cupanje i uklanjanje korova vatrom .
    Da li je neka biljka korov zavisi od njene vrste , mesta na kome raste i uticaja na okolne biljke. Jednostavno receno korov je invazija svake biljke koja raste tamo gde je ne zelite. To moze da bude jednogodisnja,dvogodisnja , zeljasta ili visegodisnja zbunasta biljka, pa cak i drvo.Cilj organskog bastovanstva nije da eliminise korov u potpunosti vec da ga drzi na nivo koji je prihvatljiv.Biljke koje su po vrsti korovske ponekad mogu imati pozitivan uticaj na bastu , u tom slucaju one prestaju da budu korov.
    Biljke koje postaju korovi su napredni kolonizatori koji prodiru u biljni svet.Neke od njih se nenamerno donose u bastu.Recimo ruska loza (Follopia baldschuanica) je korisna puzavica koja brzo raste i za nekoliko meseci prekriva neugledne ograde , ali za nekoliko godina mogu prekriti i celo drvo.Zuta mrtva kopriva (Lamium galeobdolon) i Zelenika (Vinca minor) brzo prekrivaju zemljiste i lako mogu da osvoje celu bastu .
    Poznavanje nacina razmnozavanja , sirenja i prezivljavanja korova u teskim uslovima pomoci ce vam da razvijete efikasnu strategiju suzbijanja i kontrole njegovog rasta.
    Jednogodisnji korovi rastu , seju seme i venu u roku od godinu dana.Neki za to vreme mogu da proizvedu nekoliko generacija biljaka.Osnovni mehanizmi sirenja i prezivljavanja im je rasejavanje semena.Kod nekih vrsta ono moze da se aktivira i ako su uklonjeni dok je biljka jos bila u cvetu.Jednogodisnji korovi su najcesce na zemljistu koje se cesto obradjuje, kao sto su leje sa povrcem i obodi baste sa jednogodisnjim biljkama.
    Dvogodisnji korovi svetaju i sire seme u drugoj godini.Cesci su u lejama i zasadima s'visegodisnjim i zbunastim biljkama.
    Visegodisnji korovi koriste niz mehanizama za dugorocan opstanak i sirenje.U njih se ubrajaju razmnozavanje semenom i vegetativnim putem , pomocu prizemnih izdanaka , rizoma i dugackih , dubokih glavnih korenova.
    Sprecavaje rasta korova moze se postici na vise nacina. Na primer guscim zasadjivanjem ne samo da se postize lep izgled vec se korovu daje manje mesta za rast,U daljoj fazi rasta proredjivanje biljaka sprecicete njihovu borbu za zivotni prostor.Na isti nacin gusto zasadjeno povrce brzo ce prekriti zemlju i ugusiti korov.
Jednostavnim smanjivanje obrade zemljista mozete da umanjite probleme sa korovom.Prevrtanje zemlje podstice klijanje mnogobrojnog semena korova, koje iz zemlje izlazi na svetlo dana.Nema potrebe da redovno obradjujete zemlju cak i kada proizvodite povrce.Tehnike zalivanja koje primenjujete morate razmotriti ponovo.Crevo ili prskalice navodnjavaju veliku povrsinu zemlje, cime podstice rast korova. Umesto toga koristite sisteme creva koje zalivaju kap po kap, sistem natapanja pomocu creva ili ukopanih glinenih cupova.
    Korov se cesto vezuje za povrce koje ima slican zivotni ciklus.Imamo povrca koje se zbog toga teze ili lakse bore sa korovom.Na primer Krompir lako izlazi na kraj sa korovom i oko njega se korov lako plevi .Za razliku od krompira povrce koje tesko izlazi na kraj sa korovom je Luk , oko kog se korov tesko plevi..
   Zemljiste treba da odstoji dve ili tri nedelje pre setve , time se dozvoli nalet klijanja korova.Kada do toga dodje treba ukloniti korov motikom ili spaljivanjem, a potom zasaditi biljke kao i obicno.To je takozvana tehnika ustajalog zemljista.Koriscenjem rasada umesto sejanja biljke dobijaju pocetnu prednost u odnosu na sve vrste korova.
    Prekrivanje zemljista je jedna od najacih oruzja koje organski bastovani koriste prilikom suzbijanja korova.Time se zemljistu uskracuje dnevno svetlo .Korov brzo prekriva golo zemljiste.Prekrivanje zemljista drzacete korov na odstojanju.Materijali za prekrivanje zemljista mogu biti rastresiti , kao sto je seckano drvo ili kora drveta , ili membrane kao sto su karton ili pejzazne sinteticke tkanine.
   

SMISAO ORGANSKOG BASTOVANSTVA

Organsko bastovanstvo je nacin bastovanstva koje vodi brigu o zadravlju coveka i zastiti zivotne sredine .metode ovog bastovanstva moze da primenjuje bilo ko , bez obzira na oblik i velicinu baste kao i to da li je gradska ili seoska sredina .Organsko bastovanstvo vam pruza priliku da stvorite bastu kakvu zelite a da pritom zivite u saznanju da doprinosite zivotnoj sredini koju svi zajedno delimo .